Пливање за крст у леденој Драговиштици
Никола први међу најбољима
На обали реке, на улазу у Босилеград, све је било неизвесно: вода је била
хладна, а међу момцима који су се у шортсевима припремали за улазак у воду,
тешко је било препознати будућег победника. На њиховим лицима видела се
одлучност и огромна жеља да се стигне пре осталих до крста на дну ледене реке.
Храброст, неустрашивост и упорност. Мало је оних који заслужују ове епитете, а
Богојављенски празник је и ове године окупио више њих. Ова традиционална
манифестација обележена је у суботу 19. јануара, на дан Исусовог крштења, где су
се са храбрим момцима срели и хероји из протеклих година. Окупљени људи, у
закопчаним капутима до грла направили су задивљујући призор на реци Драговиштици
у част вађења крста.
- Нама је хладно у капутима, а како ли је тек овим момцима који су скоро голи -
чуло се у публици. - Мени је хладно само што их гледам - надовезао се неко.
Ипак, тог леденог преподнева, чини се да је свима било хладно осим онима који су
се спремали на скок у реку, а сам поглед на њу изазивао је цвокотање зуба. На
обали реке, на улазу у Босилеград, све је било неизвесно: вода је била хладна, а
међу момцима који су се у шортсевима припремали за улазак у воду, тешко је било
препознати будућег победника. На њиховим лицима видела се одлучност и огромна
жеља да се стигне пре осталих до крста на дну ледене реке. Неизвесност и
хладноћа су терали присутне да цупкају по снегу, који им је шкрипао под
ципелама. Радознали погледи били су уперени у наше момке у необичној ситуацији.
Молитву је одржао протојереј Зоран Стојанов, а затим је бацио метални крст у
реку. Публици је застао дах када је шесторо младића скочило у воду и кренуло да
плива. У жустрој борби, после десетак минута, ронећи до дна, титулу овогодишњег
крстоноше понео је Никола Динов, двадесетдвогодишњи студент информатике.
Ипак, највеће изненађење за више од 300 људи, колико их је било, је то што већ
четири године за редом крст ваде рођена браћа. Наиме, претходне три године
победник је био Александар, Николин четири године млађи брат. Нилола није крио
одушевљење због спортског и духовног подвига, али и чињенице да крст остаје у
њиховој кући.
- Око крста смо се мало помучили јер је био метални, па је пао на дно реке. Било
је хладно, али кад се плива на овај дан, ништа није тешко. Мој брат три године
за редом вади крст, а ове године се срећа мени осмехнула. Ипак, не сматрам себе
победником јер свако ко је загазио у реку по оваквом времену, заслужује признање
– каже Динов.
Остали пливачи нису разочарани што је Никола био најспремнији и најспретнији:
- Ово је било најдуже и најборбеније надметанје до сада. Људи кажу да ово
пливање значи срећу и здравље. Надамо се да ће нас срећа пратити, да Бог буде уз
нас у свакој ситуацији – жеље су младих пливача. Публика је победника поздравила
громким аплаузом, свако ко је могао и лично му је честитао. Међутим, Никола није
могао да свакоме од навијача посвети пажњу јер свакако није пријатно стајати
мокар и само у шортсу на нула степени. Неколико минута после изласка из воде,
Никола је журно почео да се облачи а затим је, у пратњи својих пријатеља, отишао
да прослави заслужену победу. Убрзо се разишла и публика, носећи флаше људи су
отишли у цркву по светену водицу која се чува до наредне године.
Осим општинских званичника, догађају је присуствово репортер РТС-а Јован
Мемедовић.
Владимир Захарјев председник oпштине Босилеград, каже да је манифестацију
помогла Дирекција за ГЗП, чији су радници ископали вир и преградили реку: -
Озвучење је обезбедио Центар за културу, али бих истакао да је локална
самоуправа уложила сав свој ауторитет како би довела екипу Јавног сервиса, тако
да ће слике са овог догађаја моћи да виде људи у целој земљи- не без поноса каже
Захаријев.
Антонета Зарева
