За време овогодишње "встрече" (отворене српско-бугарске границе) први пут су се
срели и упознали Ранко Станиславов из Босилеграда и Георги Стојев из Софије,
родђаци четвртог колена чије фамилије нису могле да контактирају и нису се
сретале 90 година.
"Встреча" је уведена после формирања Источног блока, одржала се до данас и
претворена је у праву народну светковину али је од ње мало вајде јер је сусрет
родјака после једног века, што је догађај за Риплија, само симбол све тежине
живота на граници која је деценијама била "под гвозденим кључем".
Данас је граница отворена али су људи са садашње тромеђе Србије,Бугарске и
Македоније остали као у запећцима.
У општини Босилеград стално запослење је најчешће недосањани сан, комуникација
нема а људи из неких беспутних планинских заселака целу зиму никуд и не макну,
јер немају куд ни отићи.
Живот у тој сиромашној средини ипак пулсира својеврсним миром и складом.
